Manifestacije i projekti Kulturnog centra Pančeva

Kulturni centar Pančeva tvorac je nekoliko značajnih festivala i manifestacija, koje su mahom grupisane oko vizuelnog (Bijenale umetnosti, Salon umetnosti Pančeva, Umetnost. Arhitektura. Dizajn, i Nove tehnologije) i muzičkog programa (Pančevački Jazz festival, ETHNO.COM festival i Majski gala koncert). Mnoge od njih imaju elemente multimedijalnog, a među takvima je i BUDI – Bijenale umetničkog dečjeg izraza.

Bijenale umetnosti

N

ajčuvenija manifestacija Centra svakako je Bijenale umetnosti, koji ima tradiciju dugu tri decenije. Počeo je sa radom 1981. godine i to kao izložba jugoslovenske skulpture (pod zvaničnim nazivom Pančevačka izložba jugolovenske skulpture), da bi se vremenom transformisao u internacionalnu izložbu vizuelnih umetnosti, pozicionirajući se u sam vrh svetskih manifestacija novih trendova likovnog stvaralaštva.

Danas Bijenale umetnosti obuhvata različite medije vizuelnih umetnosti (instalacije, objekti, fotografije, video, digital art, prostorne intervencije...), a izložba se realizuje u nekoliko galerijskih i alternativnih prostora, kao i u slobodnim gradskim prostorima (ulice, parkovi, trgovi, fasade, obala reke...).

Bijenale umetnosti – „Relacije 2000” bio je ključna izložba za novu koncepciju rada i razmatranje savremene umetnosti. Projekat je svoju vizuru i svoje interesovanje proširio sa skulpture na „prošireno polje umetnosti" i počeo da se bavi svim umetničkim radovima koji vode dijalog sa prostorom, bez obzira o kakvom se materijalu ili mediju radi, te se i sam naziv preinačio sa Bijenala skulpture na Bijenale umetnosti. Sa jugoslovenske umetničke scene izložba je svoj pogled proširila na internacionalni umetnički prostor.

Svoj internacionalni karakter Bijenale je još snažnije podvukao 2002. na izložbi pod nazivom „Ukrštanja” na kojoj je učestvovalo 50 umetnika domaće i internacionalne umetničke scene.

Na 11. Bijenalu umetnosti – „Vrednosti”, održanom 2004. godine u Pančevu, učestvovalo je preko je 92 učesnika iz trideset zemalja, a u okviru Bijenala, pored izložbi, održani su koncerti, ulični hepeninzi i performansi...

Prateći umetničke afinitete i osluškujući puls nove publike, Bijenale 2006. godine proširuje svoj program na pozorišnu i filmsku umetnost čime uključuje i druge umetničke izraze, uz neizostavno učešće domaćih i stranih umetnika i teoretičara umetnosti.

13. Bijenale umetnosti održan je 2008. godine pod nazivom „Čist izraz", kao logičan nastavak težnje Kulturnog centra Pančeva, kao organizatora, da skrene pažnju na problem zagađenosti i odbrane grada.

14. Bijenale umetnosti, „Duh prirode”, održan u septembru i oktobru 2010. godine, kroz tri segmenta (vizuelni, pozorišni i filmski) predstavio je multimedijalnog umetnika Jožefa Nađa. Ovo Bijenale proglašeno je za najznačajniji događaj godine iz oblasti kulture, od strane uredništva RTS-a, al i brojnih kritičara poput Jovana Ćirilova i Ivana Medenice.

15. Bijenale umetnosti DE/RE/KONSTRUKCIJA: PROSTOR, VREME, SEĆANJE održan je od 7. septembra do 7. oktobra 2012. godine. Obuhvatio filmski i programe vizuelnih i izvođačkih umetnosti. Ovo Bijenale je ušlo u sasvim drugačije polje „društvene ekologije”, a to znači rekonstruisanja i dekonstruisanja društvene klime/atmosfere ex-jugoslovenskih društava i njihovih procesa preobražavanja tokom poslednjih decenija.

16. Bijenale umetnosti pod nazivom Linije vremena: dokumenti 1981–2012. održan se sa namerom da se inicira, preduzme i započne istorizacija/valorizacija i kritičko osvetljavanje različitih aspekata samog Bijenala, a u kontekstu socioekonomskih, političkih, kulturalnih i umetničkih (ne)prilika nastalih u naznačenom periodu. Producent Bijenala je Dragan Jelenković, a selektroka i kustoskinja Suzana Vuksanović.

 

Salon umetnosti Pančeva

V

ažno umetničko dešavanje predstavlja i Salon umetnosti Pančeva, nastao 1972. godine po ugledu na Oktobarski salon Beograda, revijalnu godišnju izložbu likovne umetnosti. Iako je vremenom menjao koncepcije, pa je tako u periodu devedesetih funkcionisao kao autorska izložba, predstavlja manifestaciju sa dugom tradicijom i kontinuitetom koji su joj obezbedili međunarodni ugled. Manifestacija je konkursnog i pozivnog tipa.

Duga tradicija i kontinuiranost kojom se može pohvaliti Salon umetnosti Pančeva obezbedila mu je značajno i trajno mesto u redovnom programu Galerije savremene umetnosti. Brojne su oblasti vizuelnog i likovnog istraživanja za koje se opredeljuju umetnici: dizajn, video art, skulptura (instalacija), grafika, scenografija, kostim, mozaik, fotografija, keramika, grafički dizajn, arhitektura... Široko interesovanje za različite umetničke discipline započeto u drugoj polovini osamdesetih sve je snažnije u devedesetim kada se dešavanja kao i čitava atmosfera aktuelne pančevačke likovne scene zahuktavaju, pulsirajući u pravcu novih istraživanja vitalistički usmerenih ka dvadeset i prvom veku. Mlada generacija sve je više zainteresovana za eksperiment i prošireno umetničko polje delovanja.

 

Nove tehnologije

U

 okviru godišnje produkcije Galerije savremene umetnosti značajan deo programa se posvećuje upotrebi novih tehnologija i videa u savremenoj umetničkoj produkciji. Projekat Nove tehnologije kroz saradnju umetnika i institucija pruža publici mogućnost za nova saznanja o savremenim tehnologijama koje se koriste u oblasti vizuelnih umetnosti, kao i koršćenje stečenih saznanja o novim medijima. Iako je sve veći izazov adekvatno tehnološko opremanje izlagačkog prostora, intezivna izlagačka aktivnost i organizovanje radionica posvećenih interdisciplinarnim audio-vizuelnim sadržajima i medijskoj umetnosti, realizuju se u saradnji sa domaćim i internacionalnim kustosima i umetnicima.

 

Pančevački Jazz festival

K

ada su u pitanju muzičke manifestacije Kulturnog centra, pre svega treba istaći izuzetno popularan i posećen Pančevački Jazz festival. Festival je pokrenut 1998. godine, i od tada održava visok nivo kada je u pitanju gostovanje najcenjenijih jazz umetnika domaće scene, ali i renomiranih svetskih jazzera. Tako je za trinaest godina postojanja, Jazz festival ugostio poznata imena kao što su Eddie Henderson, Denise Janah, Adriane Muttenthaler, Bojana Zulfikarpasića, Victor Bailey, Hubert Tubbs, Roy Hargrove i drugih…

Na festivalu se prostor daje i muzičarima poniklim u Pančevu, koje decenijama ima svoju jazz publiku i izvođače. Festival najčešće prati i izložba fotografija, a 2008. godine objavljena je publikacija posvećena desetogodišnjici postojanja manifestacije.

 

Ethno.com festival

N

ešto mlađu, ali jednako bitnu manifestaciju predstavlja Festival tradicionalne muzike ETHNO.COM, koji je pokrenut 2003. godine. Festival je posvećen istraživanju i prezentovanju autorskih vizija tradicionalne muzike naših najznačajnijih muzičara, ali i promovisanju umetnika posvećenih izvođenju narodne muzike u njenom autohtonom obliku. Programska koncepcija koja sukobljava suprotne pristupe tradicionalnoj muzici predočavajući publici istovremeno njeno izvorište i moguće ishodište je jedinstvena u festivalskoj punudi ne samo Vojvodine i Srbije, već i regiona. Pored toga, deo programa festivala čine predavanja posvećena aktuelnim etnomuzikološkim i opšte folklorističim pitanjama, koja svoj odraz nalaze i na savremenoj izvođačkoj sceni. Umetnički direktor prvih deset izdanja festivala je dr Selena Rakočević, etnomuzikološkinja. Mesto direktora festivala 2013. godine preuzima violinista Filip Krumes, a orijentacija festivala se okreće ka world music sceni.

 

Majski gala koncert

M

ajski gala koncert predstavlja projekat koji od 2007. godine pančevačkoj publici nudi bogat repertoar najčuvenijih kompozicija klasične muzike, u izvođenju gostujućeg orkestra, hora i solista Narodnog pozorišta iz Beograda. Negujući klasični muzički repertoar, Kulturni centar Pančeva svojim radom i odabirom izvođača ima za cilj promovisanje pravih muzičkih vrednosti, sa posebnim akcentom na edukaciju mlađe publike. Pančevačka publika tada ima priliku da uživa u najlepšim arijama klasične muzike čuvenih kompozitora, kao i u sjajnim nastupima više od 120 učesnika.

 

BUDI – Bijenale umetničkog dečjeg izraza

N

ajveseliju manifestaciju Kulturnog centra svakako predstavlja BUDI – Međunarodno bijenale umetničkog dečjeg izraza. Teme BUDI-ja tiču se ekologije, života u gradu i drugih važnih problema. Iako se ovo na prvi pogled može činiti preozbiljnim za najmađe stvaraoce, broj dece koja više od mesec dana stvaraju u okviru likovnih, filmskih, književnih, muzičkih i drugih radionica, kao i dela koja se tom prilikom realizuju, negiraju ovu pretpostavku. Rezultat BUDI-ja jeste gotovo neočekivano bogata dečja umetnička produkcija u najraznovrsnijim oblicima izražavanja. Time je postignut osnovni cilj „dečjeg” – pridavanje veća ozbiljnosti i značaja umetničkom izražavanju dece, kao omogućavanje uslova u kojima će moći da integrišu svoju maštu i istraže mogućnosti svog stvaralaštva. Pored toga, najmlađim posetiocima nudi se i bogat program gostovanja dečjih predstava, filmova, koncerata. Mnoštvo disciplina, zajednički projekti, međunarodna saradnja i druženje, glavne su odlike ovog događaja.

Podelite na društvenim mrežama

O nama

 

Vojvode Živojina Mišića 4

26101 Pančevo, Srbija

 

+381 (0)13 440 944

+381 (0)13 440 945

Vesti

Bilten

Budite obavešteni o najnovijim vestima i programu Kulturnog centra.