Bilo je to davno, u logoru smrti, u Kući lutaka, kojom je komandovao esesovac. Nekadašnja logorašica i lutka Vilma, danas sredovečna žena, prešla je dug put od pakla do života. Otkrije li danas duboko intimnu tajnu, neće presuditi samo bivšem esesovcu nego i sebi.

Iz rediteljske eksplikacije:

Đorđe Lebović je pisao ovaj tekst, kao i većinu svojih, inspirisan nemilosrdnim događajima iz perioda Drugog svetskog rata. Sinopsis je jednostavan. Za vreme Drugog svetskog rata Kuća lutaka je bila deo logora, gde su logorašice služile kao devojke za zabavu i seksualnu eskploataciju nemačkim vojnicima. Emil Grabner (bivši nacistički oficir nadležan za Kuću lutaka), sada ugledni advokat, pod drugim imenom, dolazi u posetu Vilmi Rajner, danas uglednoj doktorki, supruzi, majci (nekada logorašici iz Kuće lutaka). Razlog njegove posete je što je pred sudom, nakon 30 godina, pokrenut slučaj Kuće lutaka. (...)

Danas su tema i sadržaj ovog teksta aktuelniji nego ikad. Srbiju su potresle ispovesti mladih devojaka da su bile zlostavljane, seksualno uznemiravane i silovane od strane svog učitelja. Ohrabrene izjavama žrtava, javile su se i druge devojke iz celog regiona koje su iznosile svoje ispovesti o pretrpljenom seksualnom nasilju.

Predstava govori o važnim temama koje su pokrenule žrtve svojim ispovestima – o stigmatizaciji žrtve, o pervertovanju činjenica, o nasilju nad istinom. Ona razobličava i na bolni način prikazuje anomalije društva.