REČ REDITELJKE

Naš razred istorija u XIV časova, prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, kroz decenije dvadesetog i dvadeset prvog veka. Drama je fikcija iako inspirisana konkretnim događajem zločinom istrebljenja Jevreja u mestu Jedvabne 10. jula 1941. koji su počinili Poljaci. Ona je snažan umetnički oblik velike lepote i snage. Pesnik je tu da upozori, opomene, postavi pitanja zajednici, pojedincu šta bi uradio u datoj situaciji, kako biti čovek u nečovečna vremena, zašto se nešto dogodilo, kako je bilo to moguće. I ona to čini. „Naš razred” je i naš razred. I lako u drami prepoznajemo ogledalo iskustava mržnje, nasilja , zločina, poricanja, progona istine… Oblik drame, njena forma je kao sudar iracionalnog, poetskog i dokumentarističkog, naivnosti i okrutnosti, mašte i faktografije. Imre Kertes, pisac romana „Besudbin¬stvo” o svom iskustvu četr-naestogodišnjeg jevrejskog dečaka koji dospeva u nacistički logor u Poljskoj, u Dosijeu K piše: „Svet fikcije je suvereni svet koji se rađa u glavi autora i sledi zakone umetnoti. Pisanje je pojača-ni život. To je razlika između romana i životopisa.” Između drame i onoga što je detaljno opisano u knjigama Susedi J. T. Grosa ili Mi iz Jadvabnea, Ane Bikont. „Naš razred” je rasprava, pričanje priča nesmirenih duša, javna ispovest zločinaca i žrtava, drugova i drugarica, pred nama, ritual inicije u istinu.U vremenu u kojem živim, vremenu novih oblika totalitarizma, travestiranog i ogoljenog fašizma, vremenu koje podstiče nasilje u raznim oblicima, vremenu političkih zloupo-treba istoijskih činjenica, negiranja i progona istine, veličanja zločina i zločinaca, drama je snažan poziv da preispitujemo savest, da razmišljamo o krivici i odgovornosti o „Našem razredu”.

U ekipi je mlada glumačka podela. Današnje, mlade generacije nisu odgovorne za zločine poči-njene u prošlosti u naše ime. Ali, svaki čovek jeste odgovoran za to kako se odnosi prema zloči¬nu, i prema prošlosti koja očigledno nije prošlost nego živa rana koja ne može da zarate dok god se istina proganja, beži se od nje ili se negira. Ko daje dozvolu za ubijanje, progon i uništenje Drugog, ko daje dozvolu da se manipuliše istinom, kako se kreira figura neprijatelja, kako rađa mržnja, šta je herojstvo, i još niz pitanja koja se tiču savesti, slobode, odgovornosti i krivice postavlja Naš razred. O dobru i zlu, o onda i sada, o čoveku i nečoveku…

Drama je i poziv da čitamo „Pitanje krivice” Karla Jaspersa, da razmišljamo o tome šta je krivična odgovornost, šta politička, šta moralna a šta metafizička. Mlade generacije su najdraži plen za savremene zločince koji izvrću istinu, truju im dušu, i vrbuju ih lažima i opsenama za budućnost novih zločina, progona. A da bi zlo pobedilo – kao što reče rabin – dovoljno je da dobar čovek ne učini ništa.