Nana je priča o sladostrasti, predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. Ona je oličenje moralnog ponora, upozorenje prepuštanja sopstvenom idu i povlađivanja njegovim prohtevima. Nana je priča o ljudskim niskostima i nagonima, poigravanje sa onim nesvesnim i iskonskim, duboko zakopanim u ljudskoj prirodi. Ona dela više nego što misli, žudi pogrešno i više nego što joj prija, uživa u samoj sebi, diveći se svom iskrivljenom odrazu, upadajući u kovitlac sopstvenog vrtloga. Nana je obilje krajnosti, neko ko je zagazio u baru niskosti i greha. Nana je ogledalo nas samih.