Predstava „Deca” rađena je po stihovima istoimenog romana Milene Marković, dobitnika „Ninove nagrade“ 2022. za roman godine, u režiji i na muziku Irene Popović. Kao nesvakidašnji scenski spoj muzike i poezije, u sasvim novoj scenskoj formi – operi u 17 pesama, ovaj komad prevodi poeziju Milene Marković u muzički pokret i glas dokazujući da je pesništvo po svom ritmu i emociji najbliže muzici.

Kamerni orkestar nastupiće u sastavu: Nikola Dragović, Ivan Mirković, Aleksandar Jovan Krstić, Vladimir Gurbaj, Luka Sparavalo, Aleksandra Kijanović, Pavle Rakočević, Aleksandar Petrović, Vid Milošević i Tina Miladinović.
U predstavi učestvuje i Dečiji hor „Nade“, koji vodi Biljana Simenović.

REČ KOMPOZITORA I REDITELjA (izvod)

U muzici koju sam komponovala za „Decu“ pokušala sam da pronađem boju kolektivnog glasa tj. Mileninog bića. Kompleksnost Milenine poezije i njena slojevitost mi je dala prostor da taj kolektivni glas može biti i operski, i običan, da može biti i detinji i da može biti savršen u svojoj nesavršenoj boji. Glasovi u „Deci“ su jedinstven spoj nespojivog i čini mi se samim tim dobijamo jedan nadglas koji plovi kroz prostore i koji naprosto odbija da bude definisan i uhvaćen u zamku klasične analize.

Milenina deca su slaba ljudska deca... pokvarena, uplakana, besna, teturava, drhtava, skakutava, pomamljena, omamljena, potuljena i svi hoće sve... Vrištava ljudska deca...

U poziciji kada komponujemo za decu vrlo često ulazimo u zamku prilagođenja muzike i zaista mislim da je to pogrešno. Kroz stihove koje sam citirala Milena upravo piše o tome da to dete jesmo mi koji smo to isto dete zaboravili, sakrili, uvili u neke lažne norme i kodekse ponašanja. Kada pišem tj. komponujem o njima postajem to isto skakutavo i vrištavo dete, oslobođeno, srećno... Sam čin stvaranja onda postaje igra i radost bez ikakve mistifikacije i teskobe i samo želim da taj stvaralački vrtlog nikada ne prestane i traje stotinu hiljadu milion dana i stotinu hiljadu milion noći...