Predstava „Ja sam Akiko” suočava nas s fenomenom usamljenosti kod dece i odrastanjem u porodici sa samo jednim roditeljem – kao kompleksnom, ozbiljnom i važnom temom za koju smatramo da nije dovoljno zastupljena, kako u književnosti, tako ni u pozorištu za decu.

Predstava „Ja sam Akiko”, kroz vizuru unutrašnjeg doživljaja sveta devojčice Akiko, nudi drugačiji pogled na period odrastanja i sazrevanja. Drugačiji po tome što merilo lične vrednosti nije u tome koliko Akiko ima prijatelja i ko su oni, da li ona pripada nekim popularnim društvenim grupama, koliko se njeno mišljenje uklapa u mišljenje većine, kao ni to koliko porodica u kojoj odrasta liči na one iz bajki. Predstava „Ja sam Akiko” pokazuje da usamljenost sama po sebi ne mora da bude strašna već može da bude i lepa, uzbudljiva, inspirativna i kreativna. Akiko je primer kako svako ponekad može sam sebi da bude zabavan i dobar drug.

Predstava „Ja sam Akiko” dokazuje i da monodrama može da bude velika pozorišna forma kada svi elementi predstave zaigraju ravnopravno.