Izložba digitalne grafike APSTRAKCIJE 2015-2017 Milana Manića

Otvaranje izložbe 23. 10 u 19h

Ocenite kvalitet ovog programa

(5 glasova)

ONAJ KOJI ZNA I RAZMIŠLJA

ili artistička polisemija apstrakcije u radovima Milana Manića

Umetnička i, pre svega, ljudska pojava Milana Manića predstavlja mirakul na likovnoj, i još više, kulturnoj sceni grada (Pirota) koji je prepušten sam sebi i gerilskom aktivizmu retkih pojedinaca. On, više iz želje i potrebe nego iz nužde i moranja, skreće pažnju javnosti svojom harizmatičnom ličnošću, beskompromisnom snagom svog karaktera i svojim nenavalentnim, pa ipak latentno subverzivnim, stavom. I pre svega, svojim radom i delom. Kako onim humanim, humanističkim i humanitarnim, tako i onim artističkim – u poeziji, prozi ili likovnom stvaralaštvu.

Milan Manić je en total predstavnik neopostmodernističkog tipa umetnika, onog čije je znanje i ličnost renesansno široka, a čije delo postulira interdisciplinarnost. U tom pragmatičnom emotivno-cerebralnom sklopu, sa naglaskom na ovo drugo, umetnik je neka vrsta kombinacije kustosa, teoretičara i stvaraoca koji produkuje svoje projekte i sic! realizuje ih putem novih medija (i oblika komunikacije). Na njegovu jaku umetničku individualnost se može primeniti novoteorijski pojam artivizma, termin koji označava »umetnika koji deluje u kulturi kao aktivista i pokušava da kulturu u bilo kom smislu – rasnom, rodnom, klasnom – rekonstruiše, provocira, prezentuje kroz svoje delo« (M. Šuvaković). Milan Manić je u pravom smislu te reči artivista, zbog toga što, uz pomoć svoje visprene inteligencije i znanja i kroz svoje umeće i višestruki talenat, subverzivno i istrajno konfliktira sa ustajalim poretkom stvari i ljudskom, mentalnom ograničenosti sredine u kojoj živi, kao što i ofanzivno deluje na i/ili u rudimentiranoj, i estetski gotovo neosetljivoj, kulturnoj klimi.

Od 2004. godine, kada je odabrao, za njega, novi modus likovnog istraživanja i rada i isto takvu percepciju umetnosti, kompjuterska grafika i, uz njenu pomoć, iznikla dela u korpusu geometrijske i asocijativne apstrakcije, predstavljaju za Milana Manića poligon formalnih, idejnih, u izvedbi mehanicističkih, svedenih i jasnih linijsko-kolorističkih istraživanja koja kao svoju krajnju konsekvencu otkrivaju nezapaženo tumačenje umetnikovog rada i drugačiju dimenziju umetnikove ličnosti. U njegovom tretmanu apstrakcije uz korišćenje resursa i mogućnosti jednog novog, digitalnog medija uočava se i nova artistička praksa.  

Pitanje porekla i svrhe apstrakcije i, najbitnije, njene izvedbe u delu opusa Milana Manića je i pitanje savremene postprodukcijske prakse u umetnosti ili postprodukcijske umetnosti, koja se u teoretičarsko-praktičnom smislu predstavlja kao umetnost koja »nije više samo produkcija predmeta, već je ona rad i intervencija na proizvedenim umetničkim predmetima u okviru kulturalnih i društvenih kampanja« (N. Burijo). U Manićevom slučaju akcenat je na intervenciji koja nije in flagranti prisutna i primetna u njegovom apstraktnom delu, već koja se ukazuje kada se raščlani sam proces nastanka jednog ovakvog dela: već postojeća digitalizovana geometrijska (dakle apstraktna) forma (linija, površ, grafikon, matrica, i dr.) se podvrgava daljoj, opet digitalizovanoj, transformaciji uz pomoć raznovrsnih opcija toolbara (filteri, layouti, i dr.). Ovako koncipirana i na ovaj način dobijena slika je racionalna po ideji, duhovita u utisku i jasna u poruci. U nekim radovima moguća sterilnost u rešenju je isključena inteligentnom i domišljatom optičkom intervencijom na samoj formi inkorporiranjem njene senke, čime se postiže njena nezavisnost od monohromatske pozadine. Utisci istoricističkih citata i interpolacija iz fundusa moderne umetnosti (neoplasticizam, konstruktivizam, Paul Klee, i dr.) ovde nemaju nikakav značaj jer su to samo invokacije-za-sebe (pokazatelji širine obrazovanja, nikako epigonstva, kao i uticaja kolektivnih sižea!) koje se u daljoj artističkoj produkciji preobražavaju u jedinstveno, novo delo koje u završenoj postprodukciji dobija svoju zaokruženu estetiku i puno samostalno značenje i interpretaciju. Krajnja svrha ovakvog dela je da izvuče i pokaže ono nezamislivo za medij u kome nastaje i koji autor (zlo)upotrebljava: osećajnost.

Da zaključimo, Milan Manić je svež, inventivan umetnik sa prostudiranim pristupom svom stvaranju i svom delu. Onaj koji zna i razmišlja.

Miljan Spasić, Dipl. istoričar umetnosti, copywriter i advertising aktivista, Beograd, maj 2008.

Slika

Informacije o programu:

Milan Manić – Ujka rođen je u Pirotu 1979, a od 2012. živi u Pančevu. Crta od 1997. Kompjuterskom umetnošću se bavi od 2004.

Imao tri samostalne izložbe: 2007. u Pirotu i Dimitrovgradu u gradskim galerijama. 

2017. godine realizuje treću samostalnu u KC Pančevo. 

Kolektivno izlagao mnogo puta: Pirot, Niš, Beograd. Član likovnog udruženja Nova art Scena

Značajnije kolektivne izložbe: 

Od 2005. do 2016. u Galeriji Čedomir Krstić u Pirotu redovno izlagao povodom dana grada

Majska izložba (trijenalna) u Pirotu 2008. i 2017. Galerija Čedomir Krstić

2017. 31 oktobarski likovni salon, Centar za kulturu Kovin

2015, 2016 i 2017. Izlagao na međunarodnom festivalu umetnosti DEV9T u Beogradu, Ciglana

2017. Učesnik najvećeg svetskog bijenala digitalne umetnosti “The Wrong”, paviljon Phi, Kipar

Objavio zbirku kratkih priča i pesama "Sve te prevrtalice". Pesme i priče publikovao u nekoliko značajnih zbornika i književnih časopisa.Novinar radija Sport plus iz Pirota 2007-2009. Izvaštavao o kulturi, privredi, politici itd. i vodio autorsku emisiju Bez barijera. Organizovao i vodio više književnih i multimedijalnih večeri, popularnih predavanja, humanitarnih akcija i autor Manifesta kojim poziva umetnike, ali i sve ljude na etičnost, humanost i ljubav.

 

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Mobilni telefon: 066327781

Podelite na društvenim mrežama

O nama

 

Vojvode Živojina Mišića 4

26101 Pančevo, Srbija

 

+381 (0)13 440 944

+381 (0)13 440 945

Vesti

Bilten

Budite obavešteni o najnovijim vestima i programu Kulturnog centra.