Vladislava Krstić "Mislioci" i Tatjana Ratković Bosnić "Oblici"

Otvaranje izložbe 20. aprila u 20h

Ocenite kvalitet ovog programa

(2 glasova)

Vladislava Krstić Tatjana Ratković Bosnić

Izložba skulptura, reljefa i crteža Vladislave Krstić „Mislioci” i izložba grafika Tatjane Ratković Bosnić „Oblici”

Vladislava Krstić „Mislioci”

Posle serije portreta i serije muških torzoa, kao logičan nastavak i sinteza prethodne dve, „Mislioci“ su treća po redu, autorska serija skulptura koja se ponovo bavi muškim torzoima, ali ovog puta sa glavom i rukama. To su prepolovljeni ljudi uhvaćeni u kovitlac razmišljanja, ponekad sa udaljenom asocijacijom na Atlasa, ponekad na Narcisa, okrenuti sebi i svojim mislima, fokusirani na razdirući proces introspekcije i duboki misaoni proces kojim preispituju suštinu i smisao, u težnji da dokuče istinu i pronađu odgovore na važna pitanja. Borci sa samim sobom, borci za istinu, ljudi u kojima se prepliću mučeništvo i potpuni mir, oni koji daju poruku da je sloboda ono što niko nikome ne može da uzme, jer ona je unutra, u nama samima, kao neuništivi, večiti pobednik. 

Vladislava Krstić rođena je u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je i specijalizirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član je ULUS-a od 2008. godine, a u statusu samostalnog umetnika je od 2009. godine. Do sada je izlagala na preko pedeset grupnih i pet samostalnih izložbi u Srbiji, Crnoj Gori, Sjedinjenim Američkim Državama i Bosni i Hercegovini. Dobitnik je više stipendija i nagrada, među kojima i nagrade „Zlatno dleto” 2008. godine.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Tatjana Ratković Bosnić, „Oblici”

Pretpostavlјam da svaki umetnik, pogotovo kada je na početku karijere, pokušava da dođe do odgovora na pitanje koje sam sebi postavlјa: „Kakav treba da je moj umetnički izraz?“ Dokle god je aktivan u svom staralaštvu, on je mučen sumnjom da umetnički jezik kojim se služi nije usklađen sa njegovom osećajnošću, da njegovo delo ne prati istorijski trenutak u kojem nastaje, ili da je njegova umetnost vođena pogrešnim zamislima. Podstaknuto tim sumnjama njegovo stvaralaštvo se menja, evoluira. Pomenuću rečenicu Žorža Braka: „Rad je niz očajničkih pokušaja da se sačuva nada.“ U rasponu individualnih umetničkih ishodišta zabeleženih kroz istoriju umetnosti do danas, tek se može naslutiti beskraj mogućih razrešenja svake umetničke sudbine, kako u odnosu na osobenost fizičkog i mentalnog sklopa umetnika, tako i u odnosu na istorijsku i socijalnu uslovlјenost vremenom u kojem nastaje. Mlad umetnik suočen je sa mnoštvom koncepcija koje mu nudi savremena umetnička scena. Teško je odupreti se olakim rešenjima, brzopletoj pomodnosti. Kao da je došlo vreme u kome biološka, rođenjem stečena darovitost nije više presudna da bismo se bavili slikarstvom. Prevladala je sposobnost da se originalnost osmisli, a ne da ona bude odraz umetnikovog bića. Ovo drugo, daleko je teži put. U težištu izraza Ratkovićeve je priroda i oblici njenog ispolјavanja. U nekim radovima dominiraju jajolike forme, u nekim floralni oblici, dok se u nekima naslućuju ženski anatomski oblici. Reprodukcija, rađanje, klice iz kojih nastaje novi život su fenomeni koji su zabeleženi u umetničkoj praksi Tatjane Ratković. Sadržaj njenih grafika nisu teme koje je umetnica olako izabrala. One su joj nametnute unutrašnjom potrebom, njenim biološkim bićem. Kontekst, u ovom slučaju, formiran je kroz osoben crtež i energetski potencijal koji se temperamentno ispolјava u grafičkoj realizaciji. Potezi oslikavaju ne toliko nameru koliko osećajnost kojom se ona realizuje. Sadržaj za kojim traga nije eksplicitan. Često polazište je fragment nekog ranijeg rada koji je drugačije razrešen. Iz detalјa jedne grafike „rađa“ se novi oblik. Monohromna osnova na kojoj su aplicirani bojeni akcenti u vidu reskih crvenih ili smeđih sekvenca. Tatjana Ratković je autor čija je poetika zasnovana pre svega na snažnim unutrašnjim impulsima, emocionalnim refleksijama svog bića. Iako se radi o svestranoj osobi, intelektualno zainteresovanoj, svesnoj okolnosti u kojima se odvija savremena umetnost, njeno stvaralaštvo nastaje osluškivanjem sopstvene telesnosti. Ratkovićeva je autor osobene likovne poetike. Žustre u realizaciji, nežne u zamisli.

Nenad Zelјić

 

Tatjana Ratković Bosnić jerođena 21. 8. 1984. godine u Banjoj Luci. Akademiju umjetnosti je upisala 2003. godine. Diplomirala je 2008. godine u klasi profesora Zorana Banovića na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, likovni odsjek, smjer grafika. Postdiplomski studij je upisala 2008. godine, magistrirala 2012. godine u klasi profesora Nenada Zeljića. 

Imala je tri samostalne izlozbe i izlagala na preko trideset grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu. Član je udruženja umjetnica „Uma“. Živi u Banjoj Luci i radi kao profesor likovne kulture.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

tatjanaratkovicbosnic.weebly.com

Slika

Informacije o programu:

Podelite na društvenim mrežama

O nama

 

Vojvode Živojina Mišića 4

2600 Pančevo, Srbija

 

+381 (0)13 440 944

+381 (0)13 440 945

Vesti

Bilten

Budite obavešteni o najnovijim vestima i programu Kulturnog centra.