Afektivna vezanost

Izložba crteža

Otvaranje: 19. februar, u 19.00

Ocenite kvalitet ovog programa

(4 glasova)

Ana Simić Nikola Pavković

Izložba pod nazivom „Afektivna vezanost” sastoji se od 10 radova, od kojih su osam crteži na pamučnom platnu i dve skulpture u metalu. Crteži Ane Simić realizovani su tehnikom tuš i pero, a radovi Nikole Pavkovića kombinovanom tehnikom tuš i četka, ugljen i metal. Predmet umetničkog projekta je pojam iz psihologije pod nazivom teorija afektivne vezanosti. Ona se odnosi na sistem genetski programiranih obrazaca kao što su sisanje, hvatanje, držanje, osmehivanje, plakanje, koji vezuju i održavaju blizinu i kontakt s majkom (figurom afektivne vezanosti). Odvajanje od majke kod deteta izaziva anksioznost i tugu. Bez afektivne vezanosti čovekovo mladunče bi teško preživelo, a došlo bi i do poremećaja u razvoju. Afektivna vezanost je najznačajniji segment u razvoju deteta i dokaz primarne socijalnosti deteta u ranom uzrastu. Za mentalno zdravlje potrebno je da novorođenče i malo dete imaju topao i intiman odnos sa svojom majkom ili njenom trajnom zamenom. Inspirisani ovom teorijom, istražuju uticaj odnosa privrženosti između čoveka i figure afektivne vezanosti na oblikovanje ljudskog identiteta i njegove svakodnevnice.

Nikola Pavković odgovara na istraživanje afektivne vezanosti na ličnom nivou, fokusirajući se na odnos sa svojim bratom blizancem. Veza između blizanaca često ima jedinstvenu i duboku dimenziju, koja proizlazi iz bliskosti koju ovi pojedinci dele od rođenja. Međutim, ova izuzetno snažna emocionalna povezanost može dovesti do fenomena gubitka individualnosti, u okviru čega blizanci postaju suštinski „jedna osoba”, što je postao fokus njegovog istraživačkog rada. Pored toga, strah od gubitka individualnosti može stvoriti emocionalnu napetost, stvarajući osećaj gubitka ličnog identiteta u okviru te snažne veze. Želja za razvijanjem sopstvenog i napuštanje zajedničkog identiteta kod blizanaca stvara strah i anksioznost slično kao i kod dece koja se emotivno i fizički odvajaju od svoje majke. Pitanja koja se javljaju – da li će samostalna postignuća biti dovoljna da ih definišu van blizinske veze ili će njihov identitet zauvek biti uokviren tim bliskim odnosom, dodatno doprinose njihovoj unutrašnjoj borbi.
U seriji radova „Aleksa ima brata, ali to nisam ja” koristi svoje istraživačke nalaze kao polaznu tačku za umetnički izraz. Kroz svoje radove, on prenosi kompleksnost osećanja i gubitka individualnosti. Kombinujući različite tehnike, od tuša do ugljena i skulpture, on stvara vizuelne narative koji pozivaju posmatrača na unutrašnje posmatranje.

Afektivnu vezanost Ana Simić istražuje na širem društvenom planu. Posmatra na koji način se identitet žena i oblici njihovog ponašanja obrazuju u odnosu na muškarce, njihov identitet često se vezuje za društvenu ulogu koju one imaju prema njima. Potreba za bliskim odnosima s muškarcima koju žene usvajaju, kosi se s potrebom za oslobađanjem od patrijahalnih narativa. Strah i anksioznost koju žene osećaju, odbacujući i odvajajući se od vrednosti patrijarhata, izazivaju sličan strah kao kod deteta koje se odvaja od svoje majke, što utoliko otežava ženama da se odvoje i da ispituju legitimitet tih vrednosti. Bez alternativne podrške i sigurnog oslonca, ženama je teško da pronađu alternativni osećaj sigurnosti. Sugestivni nazivi radova poput „Za njega”, „Nema”, „Njegova majka” ili „Ranjena” problematizuju ulogu žene u društvu i pokušaj sagledavanja fenomena ženskog iskustva, ponajviše nemoći, ali i borbe, vekovima unazad pa do danas. Posmatranje žene isključivo u ulozi nečije majke, supruge, sestre s jedne strane, ili ljubavnice, prostitutke ili veštice s druge, neutrališe njeno lično, intelektualno i samostalno biće. Na ovim radovima kreiran je feministički prostor u kojem nema potrebe da vrednost žene bude prepoznata samo u odnosu koji ona ostvaruje s muškarcima u svojoj okolini.
Serija radova pod nazivom „Ko su one ako nisu njegove?” prikazuje monumentalnu kompoziciju žena kako statično stoje u haljinama koje sadrže sitne ornamente obrazovane teksturalnom linijom tuša i pera. Ovim nazivom dodatno se ukazuje pažnja na potrebu za odvajanjem i stvaranjem novog identiteta žena izvan odnosa figure afektivne vezanosti, što je za žene vekovima bio patrijarhat.
Estetika ova dva umetnika spaja se kroz ahromatski izraz, naglašavajući senzibilitet, teksturalnost i kontraste, a posmatrač je pozvan da se usredsredi na suštinu likovnog izraza i otkrivanje aspekta afektivne vezanosti.

 

Ana Simić (2001, Beograd), student je četvrte godine OAS-a na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Završila je školu za dizajn, 2020, u Beogradu, na smeru likovni tehničar. Najčešće se izražava kroz crtačke tehnike – tuš i pero na papiru i pamučnom platnu. Pored slikarstva, bavi se sito štampom, skulpturom i animacijom. Glavni fokus njenog umetničkog istraživanja jesu žene i njihov socijalni položaj, kroz njihovo predstavljanje vizualizuje realnost u kojoj one žive.

Samostalne izložbe:
2023. „Insignije”, Galerija „Štab”, Beograd

Grupne izložbe:
2023. „Mali format”, Fakultet umetnosti, Niš
„Suva igla”, Gradska galerija, Užice
Izložba radova nagrađenih studenata za FLU, Galerija FLU, Beograd
„Neko koga ne znam”, FIST, baza kulturnih zbivanja, Beograd
51. Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Dom omladine Beograd
„Mozaik i freska”, Galerija FLU, Beograd
„FLU Večernji akt 2021–22”, Galerija „Šira”, Zagreb
„Žene slikari”, Galerija Centra za kulturu Majdanpek
2022. „Open studio”, Gradska galerija, Beograd
„Identitet”, SKC, Beograd
„Mali format”, Fakultet umetnosti, Niš
2021. „Biti prisutan”, Umetnički paviljon „Cvjeta Zuzorić”, Beograd
2020. „Telo”, „Dorćol Platz”, Beograd

Nagrade:
2023. Nagrada za crtež „Stevan Knežević”, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd
2020. Nagrada za crtež Škola za dizajn, Beograd
Gran pri „Telo”, Fakultet savremenih umetnosti, Beograd
2019. Nagrada za video-rad „Holokaust – kultura sećanja”, Ministarstvo prosvete, Beograd
2014. Gran pri „Pionir”, Beograd

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Nikola Pavković je student četvrte godine Fakulteta likovnih umetnosti, u klasi profesorke Olivere Parlić Karajanković. Prethodno je pohađao Školu crtanja u Domu omladine Pančevo, pod mentorstvom Zorana Deranića i Svetlane Karović Deranić. Mediji koje koristi u radu su crtež, skulptura, instalacija. Trenutni fokus serije radova pod nazivom „Aleksa ima brata, ali to nisam ja”  jeste ispitivanje zajedničkog puta blizanaca, s istraživanjem njihovih individualnih postojanja.

Izložbe:
2023. Izložba nagrađenih radova Fakulteta likovnih umetnosti
„Večernji akt 2021–2022”, Galerija „Šira”, Zagreb
2023, 2019. Grupna izložba, Dom omladine Pančevo
2023, 2022. Izložba crteža i skulptura malog formata studenata FLU, Dom omladine Beograd
2022. 51. Salon umetnosti, GSU Pančevo
„Mali format”, Fakultet umetnosti, Niš
2021. „Biti prisutan”, UP „Cvijeta Zuzorić”, Beograd

Nagrade:
2023. Nagrada za skulpturu u materijalu

Učesnik na kolonijama:
2023. Međunarodna kolonija Tršić
„Erasmus+” projekat, Italija, Tornareccio
2023, 2022. Studentska kolonija „Deliblatski pesak”

Ostali projekti:
Asistent na izložbi „Retrospektivni pogledi na 1989–2003.” Petre Nikoloski, izložba instalacija i objekata, GSU Pančevo
Učesnik u izradi murala u javnom prostoru „FreeDom art festival” na temu „Mir”

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Slika

Informacije o programu:

Podelite na društvenim mrežama

O nama

 

Vojvode Živojina Mišića 4

26101 Pančevo, Srbija

 

+381 (0)13 440 944

+381 (0)13 440 945

Vesti

Program